Evropska unija uvela je Blue Card, odnosno Plavu kartu po ugledu na Američku zelenu kartu tj. Green Card. Plava karta je vrsta boravišne i radne dozvole namenjena non-EU građanima koji se bave visoko kvalifikovanim poslom, a nemaju odgovarajuće uslove za uspešan rad u domovini. Drugim rečima, namenjena je ljudima koji poseduju univerzitetsku diplomu i žele da žive i rade u EU. Takođe, od skoro ljudi bez univerzitetske diplome za Plavu kartu mogu da konkurišu ako imaju preko pet godina profesionalnog radnog iskustva na visiko kvalifikovanoj poziciji (npr. programer bez univerzitetske diplome), ali njihov put je komplikovaniji nego akademcima. Plava karta nastala je 2009. godine, dok je Nemačka izdaje od avgusta 2012. godine. Od uvođenja plave karte do septembra 2016. godine, Nemačka ju je izdala nešto manje od 51.000 puta. U ovom tekstu ćemo opisati uslove i potrebna dokumenta za visokokvalifikovane radnike, proces konkurisanja i osnovna prava garantovana Plavom kartom.
Uslovi i potrebna dokumenta
Osnovni uslovi za dobijanje Plave karte su isti među svim članicama EU, dok uz njih idu posebni uslovi od zavisnosti za koju državu konkurišete. Na primeru Nemačke to su:
- Ugovor o radu na minimum godinu dana
- Godišnja bruto plata od otprilike minimum 49.600 € ili 38.688 € u slučaju deficitarnih zanimanja. Napomena: ovaj iznos se menja vremenom!
- Priznata univerzitetska diploma ili univerzitetska diploma stečena u Nemačkoj
- Non-EU državljanstvo
- Bez krivičnog dosijea
Treba uzeti u obzir da se svake godine objavljuje nova lista deficitiranih zanimanja i neophodna minimalna plata, kao i da je minimalna plata uvek otprilike. Gore navedene brojke se odnose na 2016. godinu. Deficitirana zanimanja uključuju MINT[1] zanimanja odnosno naučnike, matematičare, inžinjere svih vrsta, doktore i IT radnike. Minimalna plata treba da bude oko 50% veća od prosečne, a u slučaju deficitiranih zanimanja 20%. Ipak, da li Vaša plata ispunjava uslov je manje više subjektivno mišljenje službenika jer ima slučajeva gde je izdata Plava karta iako je plata bila niža od gore pomenutih brojeva. Ako je visina plate kritična i ugovor izgleda sumnjivo, nemačka služba za zapošljavanje odnosno Bundesagentur für Arbeit donosi konačnu odluku o validnosti ugovora.
Spisak potrebnih dokumenata za Plavu kartu nije kratak, ali samo prikupljanje istih nije pretežak posao s obzirom da je cilj EU i Nemačke da privuče visoko kvalifikovane ljude. Potrebna dokumenta su uglavnom dokumenta koje ste već dostavilii kada ste predali zahtev za vizu za dolazak u Nemačku. Potrebna dokumenta su:
- Potpisan ugovor o radu na minimum godinu dana sa odgovarajućem bruto zaradom i njegova kopija
- Opis posla iz kojeg se jasno vidi da je neophodna univerzitetska diploma, odnosno ispunjen obrazac Stellenbeschreibung
- Univerzitetska diploma, njen prevod i kopija
- Važeći pasoš i dve biometrijske fotografije
- Između 60 i 140 € za plaćanje plave karte ili potvrda da ste već platili
- Potvrda o zdravstvenom osiguranju
- Popunjeni obrazci – Antrag auf Erlaubnis einer Beschäftigung i Antrag auf Erteilung eines Aufenthaltstitels, odnosno zahtev za dozvolu za zapošljavanje i zahtev za izdavanje boravišne dozvole
Za Plavu kartu ne postoji uslov znanja nemačkog. Jezik kao uslov može biti samo od poslodavca.
Plava karta važi od jedne do četiri godine sa mogućnošću produžetka. Dužina trajanja i mogućnost produžetka zavise, kao i sve ostalo, od ugovora za koji ste se izborili i da li će Vam poslodavac produžiti ugovor. Plava karta sama po sebi nije plava, već je vrsta standardizovane EU boravišne dozvole koja se na nemačkom zove Aufenthaltstitel.
Plava karta je boravišna dozvola, tj. Aufenthaltstitel sa naznakom Blaue Karte EU. Uz boravišnu dozvolu se dobija i dodatak koji sadrži detalje iste. Izvor: wikipedia.de
Uz Aufenthaltstitel se dobija Zusatzblatt, u slobodnom prevodu dodatni papir, koji sadrži detalje boravišne i radne dozvole. U slučaju Plave karte piše pod kojim uslovima važi, odnosno ime poslodavca i koje pravo na rad imate. Taj sadržaj prepisan je iz Vašeg ugovora o radu. Tako da na primer u Zusatzblatt-u Aufenthaltstitel-a za studentsku vizu, piše šta i na kom univerzitetu studirate. Oficijalno treba da nosite sa sobom pasoš, Plavu kartu i dodatak, ali u praksi je dovoljna samo Plava karta koju možete koristiti kao ličnu kartu. Ukoliko se slučajno desi da ostanete bez posla, imate tri meseca vremena da nađete novi inače će Vam oduzeti Plavu kartu i zamoliti da napustite zemlju i EU. Nakon 33 meseci rada pod Plavom kartom, kvalifikovani ste da konkurišete za neograničenu boravišnu i radnu dozvolu odnosno Niederlassungserlaubnis. Ako možete da dokažete znanje Nemačkog jezika na B1 nivou, onda već nakon 21 meseca možete da konkurišete.
Standardizovanje boravišne dozvole i izdvanje kartice je zvanična politika EU, ipak sve članice nisu još uvek u potpunosti realizovale plan. Takođe, različite pokrajine u Nemačkoj različito sprovode Plavu kartu u delo. Javio nam se čitalac iz Minhena koji nije dobio karticu, već samo pečat u pasošu. Sa druge strane, čitalac iz Hesena je dobio karticu, dok u Berlinu neki dobijaju karticu, a neki pečat u pasošu. Na pitanja zašto ne dobija karticu već pečat, birokrata je odgovorio da je zbog trenutne situacije sa izbeglicama i da se kartice dobijaju samo na juge Nemačke. Ovo predstavlja jedan od mnogih primera neusklađenosti nemačke birokratije po pokrajinama ili unutar same pokrajine.
Minimalni prihodi kao mera zaštite za obe strane
Minimalna godišnja plata se menja kako se menja granica siromštva u Nemačkoj. Primera radi, za 2016. godinu je to bilo bruto 49.600 € godišnje, a za 2020. godinu iznosi 55.200 € odnosno 4.600 € bruto mesečno.
Ideja iza minimalne plate kao uslov za vizu i Plavu kartu je zaštita visokokvalifikovane inostrane radne snage od niže plate. Dakle, pridolazećim stranicma ide u korist jer sprečava nemačke poslodavce da im daju manju platu. Mana je da onemogućava strance da dođu koji su svojevoljno spremni da rade za manju platu. Druga ideja iza minimalne plate je da indirektno služi kao filter jer je u nekim zemljama moguće kupiti (univerzitetsku) diplomu, a diploma je pored radnog ugovora glavni uslov za Plavu kartu. Ukoliko se ne zna da li je vaša diploma priznata, može se desiti da se preskoči proces utvrdjivanja ekvivalentnosti diplome jer se država oslanja na procenu poslodavca da se radi zaista o stručnoj osobi inače poslodavci ne bi bili spremni da toj osobi daju toliku platu. Iako je minimalna plata za PK jasno propisana, dešava se da viza i PK budu odobrene uprkos nešto nižoj plati.
Proces konkurisanja
Postoje četiri scenarija konkurisanja za Plava kartu. Prvi i najjeftiniji način je da preko interneta nađete poslodavca i dobijete ugovor o radu na osnovu koga konkurišete u nemačkom konzulatu u svojoj domovini (ili negde van Nemačke gde imate prijavljeno prebivalište). Od konzulata dobijate vizu za zaposlenje, odnosno Visum zur Arbeitsaufnahme ili vizu za ulazak zbog zaposlenja odnosno Visum zur Beschäftigungseinreise. Na osnovu jedne od ove dve vize možete početi sa radom u Nemačkoj. Nakon što stignete u Nemačku, imate tri meseca vremena da podnesete zahtev za dobijanje Plave karte. Trebate dostaviti gore navedena dokumenta i obrasce u skladu sa pokrajinom u kojoj se nalazite. Dakle, potrebne obrasce možete da nađete na internet prezentaciji pokrajine ili u najbližoj kancelariji za strance. Oko popunjavanja svih obrazaca možete se obratiti za pomoć odeljenju za ljudske resurse u Vašoj firmi. Ceo proces izdavanja Plave karte može da traje do 90 dana, tako da se preporučuje da podnesete zahtev što pre.
Apstraktno gledano, procedura za Plavu kartu se sastoji iz dva koraka. Prvi, vađenje ulazne vize u domovini koje je neizbežno! Drugi, nakon dolaska u Nemačku zamena te vize za Plavu kartu.
Druga mogućnost da dođete do Plave karte je ako planirate da osnujete firmu, budući da Nemačka aktivno radi na klimi za inovacije. Ipak, ovaj put je dosta težak jer treba da se dokaže preduzetničko iskustvo, planiran investicioni kapital (svejedno da li ga donosite ili će ga investitori u Nemačkoj obezbediti), opis doprinosa vašeg projekta inovaciji i/ili istraživanju, kao i da dostavite poslovni plan koji će biroktrate ocenjivati. Složićete se da birokrate nisu ni malo kompetentne da ocenjuju biznis plan (a ko jeste?). Nemamo nikakvo iskustvo sa ovim putem, ali cenimo da je obezbeđen kapital najbitniji faktor za dobijanje vize.
Treća mogućnost je da prvo podneste zahtev za vizu za traženje posla odnosno Visum zur Arbeitsplatzsuche. Na osnovnu ove vize ne smete da započnete radni odnos, već imate šest meseci vremena da nađete posao i da dobijete ugovor o radu. Na osnovu njega možete podneti zahtev u Nemačkoj za Plavu kartu ili neku drugu vrstu boravišne i radne dozvole. Ovaj put je nešto teži jer pored univerzitetske diplome zahteva dokaz o sredstvima kojima ćete da finansirate šest meseci traženja posla.
Četvrta mogućnost je mešavina prve i treće opcije. Zbog Šengenskog sporazuma dozvoljen je turistički boravak u Nemačkoj od 90 dana. Ovaj period može da se iskoristi za traženje posla i u slučaju da ga nađete, vraćate se kući sa ugovorom o radu i onda podnosite zahtev iz prvog scenarija.
Dosta poslodavaca u Nemačkoj zna relativno malo ili ništa o Plavoj karti. Da bi vam olakšali kako istu objasniti vašem potencijalnom poslodavcu, sastavili smo tekst na Nemačkom o Plavoj karti iz ugla poslodavca. Ovaj tekst možete proslediti i time im uštedeti vreme.
Priznata prava
Na osnovu Plave karte garantovana su Vam mnoga prava u Nemačkoj i unutar EU. Neka od najbitnijih su:
- Možete da putujete u celoj EU
- Imate mogućnost prelaska u neograničenu boravišnu i radnu dozvolu
- Uživate ista prava na rad kao i Nemci – što znači da plaćate i isti porez
- Nakon 18 meseci imate pravo da se preselite u drugu zemlju unutar EU
- Pravo na integracioni kurs
- Pravo na spajanje porodice – možete da podnesete zahtev za bračnog partnera, decu mlađu od 16 godina, verenika/verenicu i biližeg ili daljeg rođaka za koga možete da dokažete da je zavisan o vama (npr. bolesna majka koja ne može da se stara o sebi) u istom terminu kada predajete zahtev za ulaznu vizu
- Za razliku od nosioca Plave karte, supružnik ima pravo raditi u bilo kojoj firmi i struci bez ikakvih ograničenja.
- Supružnici nosioca Plave karte ne moraju imati nikakav sertifikat o poznavanju jezika, ali dobijaju rok u kom moraju započeti kurs jezika i položiti B1. Troškova kursa u iznosu od 50% preuzima Kancelarija za migraciju i izbeglice (BAMF)
Plava karta je posebna vrsta boravišne i radne dozvole za EU. Od kad ju je Nemačka uvele u avgustu 2012. godine dobilo ju je nešto više od 50.000 ljudi. Najvažniji dokument za dobijanje iste je ugovor o radu sa odgovarajućom zaradom koja je kreće između 37.000 i 50.000 € bruto godišnje, u zavisnosti da li je reč o deficitiranom zanimanju. Zahtev se podnosi u Nemačkoj, a pre toga treba da dobijete jednu od viza koja će Vam dozvoliti ulazak u Nemačku. Svima koji konkurišu želimo puno sreće i uspeha 🙂
_________________
[1] MINT je skraćenica od Mathetamtik, Informatik, Naturwissenschaften, Tehnik. Na Engleskom je STEM od science, technology, engineering, mathematics. Prevod na naš nisam našao.
