Kalkulator i vodič za obračunavanje plate: kako se dobija neto od bruto u Nemačkoj

Preseljenje u Nemačku donosi sa sobom mnoge novosti koje nisu zastupljene ili ih uopšte nema u našim krajevima. Jedna od tih novina je način na koji se priča o zaradama. U Nemačkoj se priča o bruto plati na godišnjem nivou, dok se na Balkanu priča o novcu koji zapravo legne na račun svakog meseca. Usvojiti novi način razmišljanja i pričati o godišnjim bruto platama nije baš najjednostavnije, te ću u ovom tekstu objasniti kako se dolazi od bruto plate do novca koji zapravo legne na vaš račun, na šta sve treba obratiti pažnju, kao i postaviti digitron kojim možete izračunati svoju neto platu.

Nemci komplikuju sa bruto platama, to kod nas uopšte nema – netačno!

Jedna od čestih zabluda je da u našim krajevima nema tih bruto-neto zavrzlama i da je bolje pričati o plati koja legne na račun svaki mesec umesto o bruto novcu koji ne dolazi do nas. Na prvu loptu, pričati o neto plati deluje bolje, ali zapravo sa sobom nosi dosta negativnih posledica. Po meni, najveća je nerazvijena svest o tome koliko zapravo para uzima država. Koliko para od plate koju ste zaradili zapravo ide vama, a koliko morate dati državi odnosno političarima na upravljanje. Postoji još drugih negativnih posledica, no to je tema za neki drugi tekst. Bitno je znati da i na našim prostorima postoje isto tako bruto i neto plate (otvara se u novom tabu), ali da je u Nemačkoj svest o tome na veoma visokom nivou što smanjuje prostor političarima za zlouopotrebu novca!

• Prosečne plate u Nemačkoj (2018)

Šema za odbijanje poreza i doprinosa

Pre nego što objasnimo strukturu obračuna plate, bitno je upoznati se sa tri termina: neto, bruto I i bruto II. Jednostavno rečeno, neto je svota novca koja ide vama nakon što platite poreze i doprinose državi. Neto nije nužno i svota novca koja vam legne na račun. Svota koja vam legne na račun se zove auszahlender Betrag [aus-calender betrag] odnosno iznos isplate. Bruto I je zapravo plata koju ste zaradili pre nego što ste na nju platili poreze i doprinose odnosno dali jedan deo svog novca državi. Na kraju, bruto II je vaša plata iz ugla perspektive poslodavca. Bruto II predstavlja svotu novca koju poslodavac plaća da bi radili kod njega. Ta svota novca uključuje vašu bruto I platu kao i poreze i doprinose koje poslodavac mora da plati za vas. Primeri za bruto II i bruto I slede nešto kasnije u tekstu.

U tablici ispod možete videti šemu za dobijanje neto plate iz bruto plate na nemačkom jeziku kao i uporedi prevod termina.

Grundlohn [Grund-lon] odnosno osnovna plata je bruto plata koja je ugovorena ugovorom. Primera radi, ukoliko u ugovoru stoji da vam je osnovna godišnja bruto plata 36.000 €, onda je mesečna osnovna plata 3.000 €. Na ovu svotu novca se dodaju sonstige Entgelte [zonstige ent-gelte] odnosno ostale naknade. Primera radi, to mogu biti naknade ukoliko ste radili noćnu smenu, prekovremeno, naknade ukoliko ste menjali šefa, provizije, premije i slično.

Suma ove dve stavke predstavlja vašu mesečnu bruto I platu na koju ste zakonski obavezni platiti dažbine. Po zakonu, poslodavci su obavezni da u vaše ime uplaćuju novce na odgovarajuće račune i time ispunjuju vaše obaveze (za razliku od Amerike gde morate sve sami, prim. out). U vaše ime poslodavac paušalno uplaćuje poreskoj upravi porez na platu odnosno Lohnsteuer [Lon-štojer]. Što više zarađujete, to viši porez plaćate, ali u velikom broju slučajeva imate pravo na povraćaj udela poreza na platu jer ste ga verovatno preplatitli. Dobra vest za državu Nemačku je da veliki deo građana ne podnosti zahtev za povraćaj poreza i time državi godišnje pokloni oko 10 milijardi evra.

• Osam stvari koje treba znati o povraćaju poreza – Steuererklärung
• Povraćaj poreza za studente: Kako sam za 55 minuta dobio više od 3.000 evra

Solidaritätzuschlag – Solidarini dodatak

Sledeća stavka koja se odbija od bruto plate je Solidaritätzuschlag [Soli-daritet-cu-šlag] poznat još i pod nadimkom Soli. Nakon pada Berlinskog zida i ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, vlada Nemačke je 1991. donela zakon o obaveznom jednogodišnjem plaćanju solidarnog doprinosa Sjedinjenim Američkim Državama koji su vodili rat provit Iraka u prvom Zalivskom ratu. Ipak, od 1995. uved je na neograničeno da bi se tim novcem podržao razvitak nekadašnje komunističke nemačke čiji standard i danas kaska sa Zapadnom Nemačkom. Visina ovog nameta do 1997. godine je iznosila 7,5%, a od 1998. iznosi 5,5% od poreza na platu koji ste platili tog meseca. Zapravo, plaća se tek ukoliko mesečno zarađujete više od 1.444 € bruto. Napomena: ova cifra se često menja. Visina sume se razlikuje od poreske grupe u kojoj se nalazite što opet zavisi od vašeg bračnog statusa, da li imate dece i drugih faktora. Godine 2017. Nemačka je na osnovu ovog poreza sakupila 17,95 milijardi €, a na poslednjim izborima 2017. godine bila su obećanja političara da će se Soli ukinuti.

• Sve što treba da znate o poreskim grupama u Nemačkoj – Lohnsteuerklassen

Update 23.12.2022: Nakon promene zakona, skoro 90% zaposlenih ne plaća više solidarni dodatak. Pojedinačne osobe čiji je porez na platu (Lohnsteuer) ispod 17.543 € u 2023. godine neće plaćati uopšte solidarni dodatak (za parove ta cifra iznosi 35.086 €), dok osobe koje zarađuju više od oko 75.000 € bruto nastaviće da plaćaju Soli – što je veća plata, to je veći procenat koji ide na solidarni dodatak.

Kirchensteuer – Crkveni porez

Ukoliko ste pri prijavi vašeg prebivališta reklli da ste religiozni, onda plaćate i Kirchensteuer [Kir-hen-štojer] odnosno porez za crkvu. Porez za crvku se, kao i Soli, računa procentualno od poreza na platu, ali se visina razlikuje od pokrajine i crkve. Porez na crvku plaćaju vernici rimokatoličke i evangelističke crkve. Pored njih postoje druge religije koje smeju zahtevati porez, poput pravoslavne crkve, ali to ne rade. Islamske religije ne smeju zahtevati porez jer nisu priznati kao organi javnog prava. Ukoliko ne želite plaćati crkveni porez, možete se svakog trenutka odjaviti iz crkve. Takođe, kao i kod poreza na platu, možete deo plaćenog poreza crkvi dobiti od nazad putem povraćaja poreza. Iako broj pripadnika crkve opada, ubrani porez raste. Godine 2016. rimotolička crkva ubrala je 6,15 milijardi €, dok je evangilistička iste godine skupila 5,45 milijarde €.

Sozialversicherungsbeiträge – Doprinosi

Do sada ste poplaćali sve namete državi odnosno porez. Preostaju još da se plate Sozialversicherungsbeiträge [Socijal-fer-ziherungs-baj-trege] odnosno doprinosi. U doprinose spadaju četiri osiguranja koji nemci nazivaju u doslovnom prevodu društvena osiguranja:

• Zdravstveno osiguranje odnosno Krankenversicherung [Kranken-fer-ziherung] (KV)
• Penziono osiguranje odnosno Rentenversicherung [Renten-fer-ziherung] (RV)
• Doprinos za nezaposlene odnosno Arbeitslosenversicherung [Arbajts-lozen–fer-ziherung] (AV)
• Osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti odnosno Pflegeversicherung [Flege–fer-zicherung] (PV)

Kod doprinosa namet delite sa vašim poslodavcem u odnosu 50-50. Dakle, jednu polovinu plaćate vi, a drugu vaš poslodavac. Primera radi, ukoliko ste obavezni da platite 500 € penziono osiguranje, vama se od bruto plate odbija 250 €, a preostalih 250 € plaća poslodavac. Kao i sve do sada, sve svote novca uplaćuje poslodavac u vaše ime. Dakle, u ovom primeru poslodavac uplaćuje 500 €.

Krankenversicherung – Zdravstveno osiguranje

Visina zdravstevnog osiguranja se ne može paušalno reći jer završi od nekoliko faktora. Prvo, da li ste zdravstveno ili privatno osigurani. Drugo, da li ste regularno zaposleni, freelancer, student ili nešto četvrto. Kod državnih osiguravajućih kuća regularno zaposleni su po zakonu obavezni da plate stopu od 14,6 % tzv. Beitragssatz [Bajtrags-zac]. Od toga, pola plaćate vi, a pola vaš poslodavac. Dakle, vaš udeo je 7,3% vaše bruto plate. Međutim, to po pravilu nije dovoljno pa osiguravajuća kuća uvodi još dodatan namet tzv. Zusatzbeitrag [Cu-zac-bajtrag] koji iznosi između 0,5% i 1,8% u zavinosti od osiguravajuće kuće. Ovaj dodatan teret snosite sami. Granica do koje uplaćujete zdravstveno osiguranje 2018. godine iznosila je 4.425€ mesečno. Zdravstevno osiguranje je veoma opširna tema kojoj ću posvetiti više pažnje u nekom drugom tekstu.

Od 2019. dodatni namet tj. Zusatzbeitrag se takođe deli sa poslodavcem što je jedan od tri razloga zašto svi zaposleni od 2019. godine imaju veću neto platu.

• Tri razloga zbog kojih svako u Nemačkoj ima veću neto platu od januara 2019.

Rentenversicherung – Penziono osiguranje

Visina stope državnog penzionog osiguranja opada od 2007. godine. Godine 2018. iznosila je 18,6% bruto plate. Maksimalni iznos koji se uplaćuje odnosno Beitragsbemessungsgrenze [Bajtrag-be-mesungs-grence] u Zapadnoj Nemačkoj iznosi 6.500 €, dok je u Istočnoj 5.800 € mesečno. Kao i kod zdravstvenog osiguranja, ovaj namet delite sa poslodavcem. Pola plaćate vi, a pola poslodavac. Dakle, vaš udeo je 9,3% vaše bruto plate. Posladavac prebacuje vaš i njegov udeo na račun zdravstvenog osiguranja koji onda dalje te pare prosledjuje penzionom osiguranju. Pored obaveznog državnog penzionog osiguranja, postoje različita dodatna privatna osiguranja, dodatni državni programi i mnogo toga još što zaslužuje poseban tekst.

Arbeitslosenversicherung – Doprinos za nezaposlene

Arbeitslosenversicherung  [Arbajts-lozen-fer-ziherung] –  u doslovnom prevodu osiguranje nezaposlenosti odnosno doprinos za nezaposlene jedna je od najbitnijih stavki. Zahvaljući njoj, u slučaju da ostanete bez posla (npr. zbog otkaza, selidbe, itd), dobijaće, pod određenim uslovima i trajanju, dobar deo svoje plate tokom nezaposlenosti od države. Godine 2018. doprinos za nezaposlene iznosio je 3% od bruto od plate od čega 1,5% plaćate vi, a 1,5% poslodavac. Iako je stopa nameta ostala ista u 2018. uvećan je maksimalni iznos odnosno Beitragsbemessungsgrenze [Bajtrag-be-mesungs-grence]. U Istočnoj Nemačkoj je iznos u odnosu na 2017. povećan sa 5.700 na 5.800 €, dok je u Zapadnoj uvećan sa 6.350 € na 6.500 €.

Pflegeversicherung – Osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti

Osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti, u doslovnom prevodu osiguranje za negu, je tu da pokrije deo troškova u slučaju neko mora da se brine o vama (npr. personalni asistent, dom, itd.). Stopa dobrinose se razlikuje u zavisnosti od vaših godina i da li imate dece. Za roditelje, stopa je 2018. godine iznosila 2,55% od čega pola nameta snosi poslodavac, a pola vi. Za radnike bez dece, stopa iznosi 2,8 %. Gornja stopa iste godine iznosila je 4.425 € mesečno.

Nakon što od bruto plate budu odbijeni svi porezi i doprinosi dobijate vašu netu platu. Od neto plate se mogu odbijati doprinosi koji nisu obavezni zakonom, a koji tačno zavisi donekle do vašeg poslodavca. Primera radi, ukoliko radite u akcionarskom društvu veoma verovatno možete po boljoj ceni kupiti akcije firme i to na taj način da ne morate ništa da činite jer će akcije biti kupljene automatski. Taj odbitak za akcije možete vidi pod stavkom nicht-gesetzliche Abzüge  [niht-gezeclihe-ab-zuege]. Nakon što se odbiju svi dobrovoljni doprinosi, dolazi se do sume koja će vam biti uplaćena na račun odnosno Auszahlungsbetrag [Aus-calungs-betrag]

Nemci takođe prave greške – prekontrolišete svoj platni list i čuvajte ga

Platni list odnosno Entgeltabrechnung [Ent-gelt-ab-reh-nung]  ili narodski rečeno Lohnabrechnung [Lon-ab-reh-nung] odnosno Gehaltsabrechnung [Gehalts-ab-reh-nung] se razlikuje od poslodavca do poslodavca. Međutim, svaki platni list mora da ispuni minimum uslova koji su propisani zakonom (otvara se u novom tabu) i to su:

• Ime i adresa poslodavca
• Ime, adresa i datum rođenja zaposlenog
• Osiguravajući broj
• Datum zaposlenja
• Poreska grupa i poreski broj zaposlenog
• Obračunski period uključući broj oporezivih dana i dana socijalnih osiguranja
• Broj dečijih dodataka
• Informacija o crkvenog porezu
• Moguće poreske olakšice

Malo napredniji platni listići uključuju još informacija poput ko vam je nadređeni, koliko ste do ovog trenutka u godini zaradili i koliko ste platili porez na platu, koliko na doprinose, itd.

Po zakonu niste obavezni čuvati svoje platne listiće pošto imate Lohnsteuerbescheinigung [Lon-štojer-bešajnigung] odnosno godišnji izvod o zaradi, plaćenom porezu i doprinosima. Ipak, preporučuje se da čuvate do penzije svoje platne listiće, ugovore o radu i dokaze o penzionom osiguranju. Time ste osigurali sebe ukoliko nemačka birokratija napravi grešku što se ne može isključiti.

Kod samih platnih lastića se mogu pojaviti (nenamerne) greške. Ovo je pre svega veoma moguće početkom godine jer se nove poreske olakšice neće pojaviti već se biti preuzete prošlogodišnje. Takođe, može se desiti da kolege iz ljudskih resursa zaborave da zavedu nove poreske olakšice.

Takođe, treba da proverite da li je ispravan poreski broj kao i da li ste u odgovarajućoj poreskoj grupi odnosno Steuerklasse  [Štojer-klase]. Isto tako, ukoliko menjate poresku grupu morate sami javiti ljudskim resursima promenu i posle prekontrolisati.

• Sve što treba da znate o poreskim grupama u Nemačkoj

Ukoliko imate dece, treba proveriti da li visina dečijeg dodatka odgovara broju dece koju imate. Visina dodatka zavisi od starosti dece i da li već rade. Primera radi, možete dobijati dečiji dodatak za decu do 25 godina starosti ukoliko studiraju ili pohađaju neku školu. Ukoliko imate decu sa specijalnim potrebama, onda imate pravo na doživotni dečiji dodatak.

Takođe treba proveriti da li i koliko plaćate porez na crkvu ukoliko ste član iste.

Izračunajte vašu neto platu

Ukoliko ste sve pročitali do sada u tekstu, trebalo bi da budete u mogućnosti da koristite kalkulator ispod i dobijete svoju neto platu. Bitno je napomenuti, da kalkulator ne može garantovati tačnost računice u cent jer ne zna sve podatke (npr. ukoliko dobijete plaćeno prekovremeno), ali ipak možete smatrati rezultat veoma dobrim.

Otvorite kalkulator za izračunavanje neto plate (otvara se u novom tabu)

Poslodavac zapravo plaća više nego što vi zarađujete – Bruto II

Bruto II je ukupna cena vašeg zaposlenja u firmi odnosno iznos koji poslodavac morata platiti. Bruto II je viši od Bruto I odnosno vaše plate jer poslodavac učestvuje u nametima za socijalna osiguranja. Tako poslodavac plaća deo Vašeg zdravstvenog osiguranja (7,3%), penzionog osiguranja (9,3%), osiguranja za nezaposlenost (1,2%) itd – ukupno skoro još 1/4 više nego što Vam stoji u ugovoru. Primera radi, ukoliko je vaša godišnja bruto plata 40.000 €, poslodavac zapravo plaća oko 47.750 € od čega vama legne oko 25.260 € na račun.

U Nemačkoj porezi i doprinosi nisu najniži, ali od tog novca imate uređenu državu, dobre puteve, dobro zdravstvo, besplatno školovanje, sigurnost i mnogo toga još. Koliko vam od vaše bruto plate stvarno legne na račun zavisi od nekoliko faktora poput koliko zarađujete, u kojoj ste poreskoj grupi, da li plaćete porez crkvi, da li imate privatno ili državno zdravstveno osiguranje i drugi. Svim čitaocima Nemački kutak želi višu neto zaradu 😊