Mnogi mediji na prostoru bivše Jugoslavije preneli su vest da je Vlada Nemačke usvojila zakon koji ukida vize za rad u Nemačkoj ili da ovaj novi zakon omogućava podnošenja zahteva za vizu direktno u Nemačkoj. Ova vest je nažalost netačna jer Vlada Nemačke nije usvojila zakon, niti se predviđa ukidanje viza kao i aplicaranje za iste u Nemačkoj. Nacrt zakona zapravo nije ni o zapošljavanju, već o useljavanju kvalifikovanih radnika iz non-EU država. U ovom tekstu ćemo objasniti šta se tačno dešavalo vezano za ovaj nacrt zakona iz decembra 2018. godine, kakve veze taj događaj ima sa nemačkom strategijom privlačenja kvalifikovane radne snage, zašto bi ovaj zakon bio bitan, koje su moguće komplikacije i kritike na isti, kao i na koga bi ovaj zakon najviše uticao. Dopuna: novi zakon stupa na snagu u martu 2020. godine. U ovom tekstu možete saznati o proklamovanoj strategiji nemačke vlade, dok u drugom delu teksta možete saznati o najbitnijim novinama novog zakona.
Strategija nemačke vlade za rast broja kvalifikovanih radnika
Nemačkoj nedostaju kvalifikovani radnici, pogotovo u malim i srednjim preduzećima. Prema podacima Instituta za instraživanje tržišta rada tj. Institut für Arbeitsmarkt- und Berufsforschung [Institut fur Arbajts-markt und Berufs-foršung]), nemačkoj ekonomiji je u trećem kvartalu 2018. godine falilo 1,24 miliona kvalifikovanih radnika. Studija nemačke Razvojne banke KfW tj. Förderbank KfW [Forderbank Ka-Ef-Ve] pokazuje da čak dve trećine srednjih preduzeća planira povećanje broja zaposlenih u naredne tri godine. Od toga čak 65% njih sada već računa na to da će za neke od pozicija morati dosta dugo da čeka dobrog kandidata ili ih čak neće naći uopšte. Situaciju će dodatno pogoršati odlazak generacije baby boomers-a (osobe rođene u periodu od 1946. do 1964. godine) u penziju nakon 2025. godine. Kako bi sprečila tu situaciju, nemačka Vlada preduzela je prve mere i 2018. godine objavila strategiju za rast broja kvalifikovanih radnika u nemačkoj privredi tzv. Fachkräftestrategie der Bundesregierung (otvara se u novom tabu) [Fah-krefte-štrategi der Bundes-regirung].
Po studiji koju je objavila fondacija Bartelsmann, 2017. godine doselilo se skoro 1.180.000 ljudi u Nemačku. Broj ljudi koji su došli izvan EU je oko 545.000, a od toga su oko 118.000 izbeglice. Ostalih 635.000 ljudi je došlo iz tzv. EU inostranstva. od kojih su 60% kvalifikovani radnici sa fakultetskom diplomom ili stručnom obukom. Sa druge strane, samo 7% doseljenika iz zemalja van EU dobilo je boravišnu dozvolu na osnovu svog obrazovanja. Najviše EU stručnjaka (Fachkräfte = stručnjaci, kvalifikovani/strukovni radnici) Nemačka je dobila iz Rumunije, Poljske, Bugarske, Hrvatske i Italije, dok je najveći broj kvalifikovanih radnika izvan granica EU došlo iz Indije, Bosne i Hercegovine, SAD, Srbije i Kine.
Ipak, kako to nije dovoljno, nemačka Vlada se usled pritiska glavnih privrednih udruženja odlučila na uvođenje strategije koja ima za cilj porast broja stručnjaka. Strategija se sastoji iz tri stuba. Prvi je poboljšanje uslova tržišta rada kroz poboljšanje obrazovanja i dodatnog stručnog usavršavanja, kvaliteta uslova rada kao i mogućnosti boljeg usklađivanja porodice i posla. Drugi stub odnosi se na evropsko tržište rada i na pitanje kako učiniti nemačko tržište atraktivnijim. U to spada podsticanje učenja nemačkog u školama u EU inostranstvu, brzo priznavanje fakultetskih diploma i stručnog školovanja iz EU inostranstva kao i podsticaj mladih na prijavljivanje za stručno školovanje (Ausbildung) u Nemačkoj. Cilj trećeg stuba je povećanje broja stručnjaka iz zemalja van EU kroz usvajanje novog zakona o useljavanju kvalifikovane radne snage (Fachkräftezuwanderungsgesetz (otvara se u novom tabu) [Fah-krefte-cu-vanderungs-gezec]), efektivnijeg procesa priznavanja diploma stranih univerziteta i stručnog šlpčpvamka kao i bržeg i transparentnijeg procesa donošenja odluka i izdavanja viza, razvijanje reklamnih kampanja koje promovišu nemačku privredu kao i podsticaj učenja nemačkog jezika u školama u inostranstvu. U ovom trećem stubu, na internacionalnom tržištu kvalifikovanih radnika nalazimo se mi sa Balkana, autori i čitaoci Nemačkog kutka, sem naših drugara i prijatelja iz Hrvatske i Slovenije koji pripadaju drugom stubu.
Tri stuba stragije Vlade Nemačke za rast broja kvalifikovanih radnika u Nemačkoj
U okviru trećeg stuba strategije, vladajuća koalicija je 19. decembra 2018. izglasala nacrt zakona koji treba da doprinese dugoročnom smanjenju broja slobodnih radnih mesta. Nasuprot tvrdnjama velikog broja balkanskih medija, nacrt zakona još uvek nije usvojen. Da bi nacrt zakona postao zakon potrebno je da bude usvojen u nemačkom parlamentu kroz glasanje u donjem domu (Bundestag) potom u gornjem domu (Bundesrat) početkom 2019. godine, kao i potpis nadzornog ministra i kancelarke. Nakon toga, nemački predsednik treba da stavi konačnu potvrdu svojim potpisom tj. da odobri zakon ne blokirajući ga svojim pravom da ne potpiše isti. Iako malo verovatno, postoji mogućnost da neko od prethodno navedenih ne odobri ovaj zakon što bi dovelo do razrade novog nacrta ili prethodne instance u celom procesu. Ipak, kako je ovakav zakon bio jedan od glavnih tačaka koalicionog ugovora vladajućih stranaka, verovatnoća za ovakav scenario je veoma mala. Po prognozama vladajuće koalicije, zakon bi trebalo da stupi na snagu početkom 2020. godine.
Odmah da naglasimo jednu ključnu stvar – ovaj zakon kao i gorepomenuta strategija nemaju skoro nikakav uticaj na uslove za visokokvalifikovane radnike odnosno ljude sa univerzitetskom diplomom – oni već mogu da dođu u Nemačku na šest meseci i da traže posao odavde ukoliko imaju potvrđenu diplomu i sredstva za izdržavanje. Uz to, za njih postoji i Plava karta. Plava karta je inicijativa na EU nivou za privlačenje visokokvalifikovane snage, a Nemačka ju je uvela 2012. godine. Više o Plavoj karti možete pročitati ovde. U ovom tekstu biće obuhvaćen samo prvi deo zakona koji se odnosi na kvalifikovanu radnu snagu (Fachkräftezuwanderungsgesetz), dok će drugi deo nacrta zakona, koji bi trebalo da važi samo do sredine 2022. godine, a koji se bavi azilantima u Nemačkoj i njihovoj mogućnosti da se prebace na boravišnu dozvolu za rad, biti izostavljen (Gesetz über Duldung bei Ausbildung und Beschäftigung (otvara se u novom tabu) [Gezec uber Duldung baj Ausbildung und Bešeftigung]). U nastavku ću odgovoriti na sva značajna pitanja vezana za prvi deo novog nacrta zakona.
Koji je cilj zakona i zašto je on tako bitan?
Cilj zakona o kvalifikovanim radnicima je omogućavanje “lakšeg” dolaska radne snage iz Drittstaaten [Dritštaten] (slobodan prevod: trećih zemalja), tj. zemalja koje nisu članice EU. Usled demografskog razvoja društva, nemačka privreda će u narednim godinama sve više i više morati da se osloni na radnike “pridošlice”.
Zakon Fachkräftezuwanderungsgesetz je veoma bitan jer bi on reformiše zakon o kvalifikovanim radnicima iz 2005. godine. Decenijama su se konzervativni nemački političari borili protiv toga da Nemačku nazivaju “zemljom doseljenika” (Einwanderungsland [Ajn**–**vanderungs-land]). Ipak, u konzervativnoj vladajućoj partiji (CSU/CDU), koja je pre 15 godina stopirala sličan zakon o imigraciji, poslednjih godina razvija se mišljenje da su “pridošlice” ipak dobrodošle, za početak bar stručnjaci koji mogu da pomognu nemačkoj ekonomiji. Ovim zakonom će biti prezicnije definisana reč stručnjak tj. kvalifikovana radna snaga odnosno Fachkraft. To su osobe van EU (Drittstaaten) sa završenim univerzitetom (Akademiker) kao i osobe sa završenim stručnim školovanjem (Berufsausbildung) čije su diplome priznate u Nemačkoj. To su takođe osobe van EU koje su stekle diplomu u Nemačkoj poput mnogih autora Nemačkog kutka.
Ovim zakonom će biti prezicnije definisana reč stručnjak tj. kvalifikovana radna snaga odnosno Fachkraft. To su osobe van EU (Drittstaaten) sa završenim univerzitetom (Akademiker) kao i osobe sa završenim stručnim školovanjem (Berufsausbildung) čije su diplome priznate u Nemačkoj.
Kako se za akademce ne menja ništa jer za njih ova pravila već postoje, kao i mogućnost dobijanja Plave karte, ovaj zakon doprinosi ljudima sa srednjom stručnom spremom čija je diploma priznata kao stručno školovanje odnosno Ausbildung.
Ubrzanje procesa za dobijanje vaze je glavna vest koja utiče na obe grupe zainteresovanih za odlazak u Nemačku. Prema našim iskustvima i iskustvima naših poznanika, na termin u ambasadi se čeka oko 6 nedelja, dok se na odluku o odobrenju vize čeka između 7 i 9 nedelja. Ipak, dužina čekanja se razlikuju od vrste vize za koju želite da predate zahtev. Nova stragija Vlade Nemačke postavlja očekivanja, ali ne i obavezu, da konzularna odeljenja ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva za termin. Sa druge strane, odluka o odobrenju vize treba da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.
Ko će moći da dođe u Nemačku?
U principu svako ko je kvalifikovan i ima radni ugovor može da dobije vizu za Nemačku. Trenutno je to za ljude bez univerzitetske diplome moguće samo za deficitarna zanimanja dok je za ostala zanimanja potrebno da se prvo proveri da li neki radnik iz Nemačke ili neke druge EU zemlje može da preuzme taj posao. Ova provera (Vorrangprüfung [For-rang-pruefung]) otpada sa stupanjem novog zakona na snagu. Dakle, nemački i EU građani neće biti više povlašćeni. Drugim rečima, lista deficitiranih zanimanja se ukida. Ipak, ukoliko bude bilo potrebno, ova provera se može ponovo uvesti ukoliko ministarstvo rada to bude želelo u budućnosti.
Uz to, stručnjaci sa stručnim školovanjem koji nemaju važeći radni ugovor sa nekom nemačkom firmom biće kvalifkovani za vizu za traženja posla koja im omogućava da borave u Nemačkoj do šest meseci tražeći posao. Prednost viza za traženja posla je da pri pronalasku posla, može u Nemačkoj da se izvadi boravišna i radna dozvola odnosno ne mora da se ide preko ambasade u domovini. Novost je da će viza omogućiti Probearbeiten [probearbajten] odnosno probne dane do 10 časova nedeljno. Probni dani nisu isto što i probni rad (Probezeit [probecajt]) koji počinje tek potpisivanjem radnog ugovora i obično traje šest meseci. Za akademce viza za traženja posla i ovi uslovi nisu novost. Za obe grupe važi da je za vizu za traženje posla potrebno dokazati dovoljno znanje nemačkog jezika za taj posao kao i dokaz o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstava kako bi se osoba sama izdržavala tokom tih šest meseci. Finansijska sredstva moraju biti na računu sa ograničenim pravom raspolaganja ili garantno pismo.
- Sve što treba da znate o računu sa ograničenim pravom raspolaganja i kako otvoriti isti za 10-ak minuta
- Pročitajte iskustvo vađenja viza za traženja posla
- Sve što treba da znate o garantnom pismu
Za ljude sa prostora bivše Jugoslavije je moguće na osnovu Šengenskog sporazuma ući u Nemačku i tražiti posao. Ipak, pri pronalasku posla, potrebno je vratiti se u domovinu i podneti zahtev u ambasadi za radnu vizu, pa onda nakon odobrenja vize istu u Nemačkoj zameniti za radnu i boravišnu dozvolu. Više o tome u tekstu koji objašnjava razliku između vize i boravišne dozvole.
Oni koji žele da pohađaju stručno školovanje (Berufsausbildung, ovde nije reč u studijama) u Nemačkoj moraju dokazati da su pohađali nemačku školu u inostranstvu, da već poseduju diplomu završenog univerziteta ili da ih diploma njihove srednje škole kvalifikuje da upišu univerzitet u domovini. Uz to, kandidati moraju biti mlađi od 26. godina, moraju dokazati da imaju dovoljno finansijskih sredstava da se sami izdržavaju tokom boravka u Nemačkoj kao i minimum dobro znanje jezika. Ko ispuni ove kriterijume, može dobiti vizu za traženje mesta za stručno školovanje (Visum zur Suche nach einem Ausbildungsplatz [Vizum cur zuhe nah ajnem aus-bildungs-plac]) u trajanju od šest meseci. Timu Nemačkog kutka poznata je nemačka gimnazija u Bugarskoj, ali nismo upoznati sa nemačkim školama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori, te nismo sigurni kako bi ova novost uticala na ljude iz pomenutih zemalja.
Osobe koje nemaju priznatu univerzitetsku diplomu ili stručno školovanje, ne mogu “lakše” da dobiju nemačku vizu, osim ukoliko nisu IT radnici i imaju minimum pet godina radnog iskustva u IT oblasti.
Mogući problemi i kritike zakona
Iako novi zakon treba da olakša imigraciju kvalifikovanih radnika, veoma je moguće da će na drugoj strani povećati već komplikovanu birokratiju, pre svega kod priznavanja strukovnog školovanja (Anerkennung der Berufsqualifikation [Anerkenung der Berufskvalifikacion]). Do sada je u Nemačkoj za njihovo priznavanje bilo zaduženo skoro 1.500 institucija i mesta – samo nekoliko njih je pod okriljem savezne republike dok velika većina njih pripada saveznim pokrajinama u kojima se nalaze. To znači da svaka pokrajina ima različita pravila što može dovesti do konflikta ili produžavanja obrade slučajeva.
Kritičari nacrta novog zakona tvrde da ovim malim pomakom nemačka privreda neće mnogo profitirati i da je nacrt zakona previše komplikovan. Vodeća lica u odgovornim institucijama pitaju se kako će država uspeti da ubrza proces predavanja zahteva za vizu i dobijanja vize za traženje posla. Kao odgovor vladajuće koalicije na taj potencijalni problem, svaka od 16 pokrajina biće obavezna da uvede Centralnu kancelariju za strance (Zentrale Ausländerbehörde [centrale Auslenderbehorde]). Kako bi se sprečilo dugo čekanje, u planu je da se uvede i “ubrzani proces za kvalifikovane radnike” (beschleunigtes Fachkräfteverfahren [be-šlojnigtes fah-krefte-fer-faren]). Po nacrtu zakona planirano je dodatnih 13.400 radnih sati godišnje za obradu zahteva za vizu koji će koštati dodatnih 3,4 miliona evra. Trenutno je otvoreno i pitanje koliko novih radnika će biti zaposleno u kancelarijama za strance kako bi te institucije uspele da se izbore sa dodatnim poslom.
Naš mali skroman komentar
Suštinski, za osobe sa završenim univerzitetom koje žele da se presele u Nemačku se ovim zakonom ne menja ništa značajno. Jedini plus iz ove strategije (ne zakona) je pokušaj skraćivanja procesa dobijanja vize za traženje posla. Veoma smo zadovoljni što je Einwanderung točak polako krenuo da se kotrlja i što ova tema konačno dobija na značaju kako u vladajućoj koaliciji tako i u široj javnosti. Ipak, mislimo da je veći problem u koraku pre toga. Iz priča čitalaca i čitateljki Nemačkog kutka kao i drugara iz drugih delova zemaljske kugle čini nam se da je veći problem u samom procesu konkurisanja za termin za predavanje zahteva za vizu i čekanja na dobijanjeeg istog. U zavisnosti od slučaja do slučaja čuli smo i čitali priče ljudi kod kojih je taj proces trajao i do godinu i po dana. Jedan od razloga za to jeste što skoro ništa ne ide digitalnim putem i to što sam konzulat ništa ne odlučuje, već je samo kontakt mesto za strance. Sva dokumenta koja predate u konzulatu, se po našim saznanjima, šalju poštom umesto digitalnim putem odgovarajućoj kancelariji za strance koja onda kontaktira ostale institucije sistema. Nakon donošenja odluke, kancelarija za strance obaveštava konzulat koji onda dalje obaveštava kandidata o njegovom zahtevu.
Da sumiramo: Nova strategija je doneta kako bi nemačka privreda dobila odgovarajući broj kvalifikovanih radnika. Kao deo strategije planira se donošenje zakona koji olakšava dolazak u Nemačku zainteresovanima sa srednjom stručnom spremom dok se za akademce ništa nije promenilo. Ipak, sve dok se ne reši problem predugačkog procesa predavanja za vizu i čekanja odgovara, ovakav zakon neće mnogo uticati na porast broja stručnjaka u nemačkoj privredi. Šta Vi mislite o tome?
Izvori:
Spiegel: Bundesregierung einigt sich auf Zuwanderungsgesetz (otvara se u novom tabu) // Spiegel: Zahl der Fachkräfte aus dem Ausland steigt langsam (otvara se u novom tabu) // Spiegel: Wer darf künftig zum Arbeiten nach Deutschland kommen? (otvara se u novom tabu) // Süddeutsche Zeitung: Hamsterrad der Migration (otvara se u novom tabu) // Süddeutsche Zeitung: Was sich mit dem Einwanderungsgesetz ändern soll (otvara se u novom tabu) // Bundesministerium für Arbeit und Soziales: Fachkräftestrategie der Bundesregierung.pdf (otvara se u novom tabu) // Bundesministerium des Innern, für Bau und Heimat: Fragen und Antworten rund um das Fachkräfteeinwanderungsgesetz (otvara se u novom tabu) // Spiegel: Im ganz normalen Kriesenmodus (otvara se u novom tabu)
