U novoj zemlji osoba nije kompletno integrisana ako ne zna jezik. Bilo da ste došli zbog posla ili sa željom da studirate u Nemačkoj, jedan od osnovnih zadataka pred vama je učenje nemačkog jezika – čak i ako radite ili studirate na engleskom – život će vam biti mnogo bogatiji i bićete “vredniji” u društvu i na tržištu rada ukoliko vladate nemačkim jezikom.
Moja motivacija za dolazak u Nemačku bile su osnovne studije. Pre nego što sam počeo da učim nemački, nisam imao nikakvih dodirnih tačaka sa tim jezikom. Dobro, osim povremenog vrištanja nemačkih komentatora Bundeslige koje se čulo pored naših na Eurosportu i eventualno nekog filma o drugom svetskom ratu.
Za pola godina od nule do B1
U Nemačku sam došao izvadivši Sprachvisum (viza za učenje jezika) u Beogradu i četiri i po reči Nemačkog: Ich liebe dich i Danke, a mislio sam da se Bitte piše sa jednim T. Dan nakon dolaska u Reutlingen (otvara se u novom tabu), krenuo sam na Schnellkurs od A1 do B1 na Volkshochschule. Takozvani brzi kurs je koncipiran isključivo za one koji imaju želje, vremena i finansijskih sredstava da se potpuno posvete učenju novog jezika. Časove smo imali svakog radnog dana od 8:15 do 13:00, dok smo popodne radili domaći, i to po 4 ili 5 sati – i tako od septembra do marta, bez pauze, sem dvonedeljnih Božićnog i Uskršnjeg odmora. Ukoliko se dobro sećam, 2010. godine je taj kurs koštao 270€ mesečno, dok sa cenom danas nisam upoznat, a ista zavisi kako od mesta, tako i do škole u kojoj učite jezik.
Iako je prošlo više od sedam godina, samog početka učenja jezika se sećam kao da je bio juče: “Hello everybody, I am Angelika and from now on I will be speaking only German!”. Dupla promena raspoloženja u jednoj rečenici – prvo smo svi bili srećni što nam profesorka zna engleski i što ćemo moći da se sporazumemo sa njom bez problema, pa smo se onda svi šlogirali kad smo shvatili da engleski nećemo koristiti uopšte – uh, kako smo se mi, učesnici kursa, samo bili pogledali međusobno… Od tada, samo smo samo Nemački i pričali: u početku katastrofalno, pa posle loše, onda onako, pa dobro i na kraju super!
Društvo u školi je bilo internacionalno: Bugarka, Grk, par Amerikanaca, Turčin, momak iz El Salvadora, Brazilka, Englez, Ukrajinka, devojka sa Madagaskara i jedan zemljak iz Srbije. Dnevno smo imali nastavu oko 5 sati, imajući zadatke za samostalan rad ali i grupne projekte. Do kraja kursa pratili smo knjigu Delfin (otvara se u novom tabu).
Schnellkurs od A1 do B1 na VHS Reutlingen, zima 2010.
Za pola godine od B1 do C1
Nakon završenog Schnellkurs, krenuo sam na drugi intenzivan kurs: DSH-TestDaf Vorbereitungskurs koji priprema buduće studente na nemački pandan TOEFL testa. Za razliku od Schnellkurs-a, nastava je trajala 75 minuta kraće odnosno od 09 do 12:30 časova. Takođe, nismo koristili knjige, već jedini materijal za učenje su bili različiti (akademski) tekstovi sa aktuelnim ali i zastarelim temama koje smo analizirali gramatički ali i sadržajno. Uz to smo skoro svakodnevno imali najrazličitije domaće zadatke za koje smo kod kuće radili i do 4-5 sati. Pored domaćih zadataka gramatike iz vežbanke (otvara se u novom tabu) , pisali smo nekolicinu sastava, analizirali smo sopstveni jezik poređujući ga sa nemačkim, čitali smo knjige, slušali smo radio emisijie i gledali TV. Koliko god ovo poslednje smešno ili dečije zvučalo, to su nam bili zadaci koje smo morali da uradimo kako bismo mogli da pratimo dešavanja u školi sutradan.
Profesorke su nam savetovale da i u slobodno vreme učimo nemački različitim vežbama. Jedna od mojih omiljenih bila je slušanje vesti, koju i dan danas ponekad radim. U 20:00 počinje Tagesschau na ARD, nemački pandan našem Dnevniku. Poenta vežbe je slušanje, zapisivanje novih reči i prepričavanje vesti nakon njihovog završetka. Kako se vesti iz dana u dan ponavljaju (o Brexitu su izveštavali intenzivno bar mesec ili dva, o izbeglicama bar pet meseci, o Trampu ne znam ni sam koliko…), tako da sa svakom novom temom nove reče ulaze u vaš rečnik. Nakon završenih vesti, ispričajte sve čega se sećate nekome oko vas ko zna nemački ili ako ste sami, stanite ispred ogledala i ispričajte sebi sve što ste čuli u petnestominutnim vestima. Nakon prve runde, izguglajte nove reči koje niste znali i pokušajte da ih iskoristite u novoj rundi prepričavanja 15-ak minuta kasnije. Mi smo svako jutro u školi prepričavali jučerašnje vesti. I tako svaki dan, pola godine 😊
Otklonite strah od greške
Jedna od nekonvencijalnijih vežbi uključuje malo alkohola. Nakon popijenih jednog ili dva alkoholna pića (nemojte da preterujete), bivamo opušteniji i naš mozak prestaje da razmišlja o greškama koje (možda ali možda i ne) pravimo. Izađite sa društvom sa kursa na piće, posle piva ili dva će vam se nemački dosta poboljšati – tj. vaše mišljenje o vašem nemačkom – i tako ćete dobiti na samopouzdanju.
Jedna od vežbi u kojoj možete da povežete emocije sa učenjem je slušanje muzike. Slušajte različitie radio stanice i nađite neku koja vama najviše odgovara – ali ne one koje puštaju samo pesme na engleskom nego one koje puštaju nemačku muziku. Posle nekog vremena, imaćete vaš omiljeni bend, pevača ili pevačicu koju ćete moći da pratite. Uzmite njihov, njen ili njegov poslednji album i slušajte pesme dok su vam reči pesama pred očima. Prevodite pesme, učite ih napamet, analizirajte njihovu gramatiku – sve to će vam pomoći da naučite nove reči, da vam nemačke reči, izgovor i akcenat uđu u uši kako biste vi to mogli posle da izgovarate.
“Sva sreća” pa sa vizom nisam smeo da radim, jer bi mi to samo oduzimalo vremena od učenja – klasičan štreber 🙂 – tako da je sreća u nesreći bila da sam mogao da se kompletno fokusiram na učenje i polaganje potrebnih ispita. Kako sam ciljao da naučim jezik kako bih studirao na njemu, bio mi je potreban TestDaF (ili DSH) koji sam polagao u junu, manje nivoe nisam ni polagao.
Pošto sam završio srednju ekonomsku školu ali ne i celu godinu na Ekonomskom fakultetu, nisam dobio direktnu dozvolu za studiranje tvz. HZB, pa sam morao na doškolovavanje (više o tome u tekstu: Iskustvo sa Studienkolleg-a: Te godine sam bio obišao svet, iako se nisam pomerio iz jednog grada). Kako bih se prijavio za Studienkolleg, ipak morao sam da priložim B1 diplomu. Na moju sreću, taj test sam radio u maju dok sam se bio spremao za gore pomenuti TestDaF (nivo između B2 i C1) pa mi je B1 bio “prost kao pasulj”. Dokle god ste u školi jezika i redovno učite, nema potrebe da se brinete za rezultate ispita. Stručni kadrovi u školama jezika znaju šta vas očekuje tako da mogu optimalno da vas pripreme za testove, koje god da polažete.
Nemački je lakši od engleskog
Svako ko se dovoljno potrudi može da uspe! Evo, i posle sedam godina “učenja” i gledanja vesti i prepričavanja, i dalje tvrdim da je nemački jezik mnogo lakše naučiti nego engleski. Iako pola vas misli sada da sam poludeo, a druga polovina da sam subjektivan – nije da niste u pravu, ali evo, obrazložiću moju tezu.
Nemački je jezik sa jakom strukturom, kod Nemaca je a+b=c dok je c-b=a, tj. red reči u rečenici je uvek isti, izuzetaka naravno ima, ali ih je jako malo, što učenje pisanja i čitanja čini mnogo jednostavnijim usled jasnih pravila – skoro kao “po Vuku”. Uz sve to, nebrojno mnogo nemačkih reči zapravo koristimo, i to ne samo tehničke reči. Primera radi, u Bavarskoj reč zuzeln (“cuceln” tj. cuclati) znači “sisati”. Jedini razlog zbog kog svi misle da je engleski lakši od nemačkog je zato što smo mi konstantno okruženi engleskim, ali ne i nemačkim: toliko engleskih tj. američkih serija i filmova na našim televizijama, svi smo igrali (ili i dalje igramo) igrice sa engleskim komentatorima, gledamo Premiere League, NBA i/ili NFL i učili smo ga od trećeg razreda osnovne škole – da smo tako odrasli sa nemačkim, svi bismo ga pričali mnogo bolje nego što mi sada pričamo engleski.
Oni koji nisu uspeli da savladaju nemački jezik za godinu nisu bili dovoljno uporni, tj. nisu učili dovoljno, nisu dovoljno grešaka napravili da bi shvatili kako treba. Da ne grešim dušu, nekome je falila i motivacija, a nekome i vreme jer su radili tokom učenja jezika.
Bilo kako bilo, čudo vam ne treba – svako je sposoban da to uradi. Upustite se u avanturu i sve što vam je potrebno je: vreme, dosta truda i mnogo redovnog rada!
SREĆNO!
PS: Der, Die i Das ne treba da vam prave problem! Čak iako kažete die Ausflug (kod nas recimo “ta izlet”), svi će vas razumeti, što je najvažnije od svega! Možda vas neko i ispraviti pa odmah saznate da se ipak kaže der Ausflug. Mali savet: stvorite atmosferu oko vas u kojoj “vi znate da ne znate” – ja na poslu pitam kolege kad ne znam. Posle nekoliko meseci učenja, stvorićete osećaj koji će vam uglavnom tačno reći da li je reč ženskog roda (die) ili je ipak neutralnog ili muškog roda (das ili der). Dilemu der ili das otklonite dativom – u dativu su i der i das –> dem 🙂
